Технички параметри трансформатора - који описују његов капацитет, перформансе и услове рада- служе као кључна основа за избор и дизајн. Најважнији међу њима је називни капацитет, обично изражен у кВА или МВА, који представља привидну снагу коју трансформатор може безбедно и непрекидно да испоручује под одређеним условима. Уско повезан је називни напон-који покрива и примарну и секундарну страну-који одређује способност трансформатора-на горе или ниже{7}} и који је од суштинског значаја за компатибилност мреже.
Фреквенција је још један кључни параметар; индустријски трансформатори су генерално дизајнирани да раде на 50 Хз или 60 Хз, пошто варијације фреквенције утичу на губитке гвожђа и густину магнетног флукса. Импеданса кратког{3}}споја је такође значајна, што одражава способност трансформатора да ограничи струју током кратког-догађаја кратког споја и директно утиче на стабилност система и карактеристике паралелног рада. Без-губитак оптерећења и губитак оптерећења су такође витални показатељи; први произилази првенствено из губитака у језгру, док други произилази из топлоте произведене отпором намотаја. Заједно одређују оперативну ефикасност и нивое потрошње енергије.
У инжењерским апликацијама, параметри као што су класа изолације, границе пораста температуре и методе хлађења такође захтевају пажњу. На пример, уљни-уроњени и суви- трансформатори се значајно разликују по могућностима одвођења топлоте и погодним радним окружењима. Опсег славине је још једна важна техничка спецификација, која омогућава подешавање излазног напона унутар одређеног опсега како би се прилагодиле флуктуацијама мреже. Заједно, ови параметри чине свеобухватан профил техничких перформанси трансформатора.
